Унутрашњост храма Христовог Васкрсења у Подгорици живописана је на темељу богословског учења Православне Цркве, са благословом и по замисли митрополита Амфилохија (Радовића), коју је даље разрађивао историчар умјетности, архимандрит мр Лука (Анић).
Фрескописана је цијела унутрашњост храма са криптом, на површини од око 6.200 м2, што представља најобимнију иконописну цјелину новијег времена у нашем црквеном сликарству.
Живописање храма одвијало се у раздобљу од 2006. до 2013. г., а започео га је отац Лазар (Стојковић), игуман манастира Заграђе, осликањем олтара крипте сценом Деисис и одговарајућим иконографским сценама у другим дјеловима крипте, Васкрсење Лазарево и Јов на сметлишту.
Умјетничке радове фрескописа на златној основи, и посебно припремљеној подлози, изводило је више академских умјетника фрескописаца - живописаца, у зависности од расположивих услова за израду фрескописа и живописа.
Фреске у олтарској апсиди у крипти, централној куполи и тамбуру храма, Васкрсење у олтарској апсиди, израдили су живописци - јеромонах Лазар (Стојковић) из манастира Заграђе и Милош Јанићијевић Рашки из Новог Пазара.
Фреске у све четири конхе, исток, запад, сјевер, југ, израдио је фрескописац Милош Јанићијевић Рашки, из Новог Пазара (горње зоне), фреску Силазак Духа Светога на Апостоле и све земаљске народе, израдио је живописац Виктор Довнар, из Бјелорусије. Фреске у првој зони од коте ±0.00, ктиторску фреску и фреске Светих Великомученика и Мученица, Преподобних, Равноапостолних, Светих Врачева, архиепископа и патријараха српских, празника Благовјештења, Ваведења Пресвете Богородице и Свете Тројице, израдио је живописац Анастасије Радовић Морачки,
Фреске на источној и западној галерији, израдили су живописци - фрескописци Дамир Младеновић и Гаврило Марковић, оне у сјеверозападном травеју и крстионици у пиргу Св. Симеона - фрескописац Борис Маркуш. Иконе за иконостас израдио је живописац Анастасије Радовић Морачки.
