У недјељу, 22. јануара, 32. седмице по Духовима, служена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Светом Литургијом је началствовао протојереј Далибор Милаковић, уз саслужење протојерејâ : Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина и Бранка Вујачића.
На Литургији је пјевала и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму у Подгорици, уз учешће хора при истоименом Храму - "Свети Апостол и Јеванђелиста Марко" - који је под дирингентском палицом мр Људмиле Радовић.
Овога пута је началствујући протојереј Далибор Милаковић своје пастирско слово и своје пастирско обраћање сабраном вјерном народу, посветио управо теми нашег односа према покајању, према сопственом животу и према Богу.
Објашњавајући управо суштину покајања као једине обнављајуће силе, али и указујући на битност позитивних мисли и благодарности Господу Богу :
"Заиста, покајање је нешто највише што човек може доживети у својој души.
Јер ми људи, откада ујутру устанемо па до спавања, када би сви сабрали у својој глави колико се пута огрешимо о Бога, о ближње своје, колико је наших мисли негативних.
Када само видимо колико се људи у својим срцима жалосте - суде самога Бога, туже се на Њега.
Просто се запитамо :
Колико је човек незадовољан ?
Колико је присутно чамотиње ?
Несумњиво, у данашње време омладину обузима депресија.
Обузима толико, да су људи жалосни, напросто тугују.
Ти људи верују да нема радости у овоме свету, да је све пропало, да је криза.
Уверени су да ми који живимо у овоме времену - живимо у најтеже време.
А како ли је само било првим хришћанима у првим вековима који су само на име Христово, губили свој живот ?
Како ли је тек било њима којима је било тешко да проповедају Јеванђеље Божије, да отворено верују у самога Бога ?
Сви треба да се захвалимо Богу, ујутру кад устанемо, пре свега на томе што нам је Бог даривао још један овако леп дан.
Што нам је даровао светлост Његову.
Што нам је исказао велику своју љубав.
Зар има лепшег дара од дара што нам је удахнут живот ?
Колико само има тога на Земљи, колико ствари, колико тренутака, који показују љубав Божију.
Све су ове ствари (проблеми) које сам набројао једна обична ситница, према томе како нам се Бог пројављује и како нам дарује своју љубав.
И где се човек може друго спасити осим у Храму Господњем ?
У храму где се народ окупља око имена Његовог, око Његове љубави."
Након пастирске бесједе, светим тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број вјерног народа, а по завршетку Свете Литургије, евхаристијско сабрање је настављено у крипти Саборног храма, кроз трезу љубави.
Борис Мусић
