У недјељу, 23. јула 2017. године, седме седмице по Педесетници, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Овим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, уз саслужење настојатеља Саборног храма : протојереја - ставрофора Драгана Митровића, као и протојерејâ : Далибора Милаковића, Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.
Торжественом прослављању овог недјељног дана - малог Васкрса као и благољепију богослужења свакако је допринијело и учешће пјевнице коју су чинили чланови хора "Симонида" који нам дооазе у посјету из Грачанице - са Косова и Метохије.
Поменути хор већ дуги низ година води Братислав Богдановић - наставник вјеронауке школе која носи име по задужбинару манастира Грачаница - Краљу Милутину.
"У питању су надарена деца, која себе виде и препознају у појању - спремна да од малих ногу гаје нашу црквену и стару косовску песму насталу у Призрену, Душановом граду, Великој Хочи и другим местима која се препознају по српским светињама на Косову и Метохији", каже вјероучитељ Братислав Богдановић.
Богдановић такође напомиње да су ђаци "постали првополазници на литургијама, јер су схватили заједно са родитељима да се идентитет може и мора чувати оданошћу Цркви и Божијој."
Након читања из Светог Јеванђеља вјерном народу се пастирским бодрим и поучним празничним словом обратио началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин :
"О томе како је Господ исцијелио болеснике и учинио чуда слушали смо и прије двије недјеље читајући Свето Јеванђеље на Светој Литургији.
Такође, прошле недјеље смо слушали како је Господ исцијелио једног болесника којега су његови пријатељи носили на одру и молили су Господа да га исцијели.
А пак данас чусмо о два исцијељења - ове двојице слијепаца и овог бјесомучног и нијемог човјека.
И још на много мјеста у Светом Јеванђељу посвједочено нам је како је Господ лијечио болеснике и чинио чуда.
А то што је Господ чинио чудо није никакво чудо, зато што гдје је Бог ту и јесте чудо.
Тамо гдје се срету вјера и љубав дешава се чудо.
Тако је било и у овоме догађају о којем смо данас слушали - видјели смо велику вјеру ове двојице слијепих људи.
Чувши да је Господ чинио нека чуда прије тога, ова двојица људи су ишли за њим говорећи : "помилуј нас сине Давидов!"
У то вријеме рећи некоме да је син Давидов, није му се могло ништа веће рећи.
А пви људи су вјеровали да ће из рода Давидова доћи Месија, да ће из рода Давидова доћи Спаситељ па чим су му рекли да је у њему син Давидов у Њему су препознавали Месију и Спаситеља.
А Господ им је рекао и директно их питао : "да ли вјерујете да могу да вас исцијелим?"
А они су рекли : "Да Господе !"
Дакле, велике су то и чудотворне ријечи - Да Господе !
И заиста Господ видјевши ту њихову велику вјеру како каже Свето Јеванђеље, вјеру која се пројављује у свједочењима и исповједањима њиховим и тим што су они ишли за Господом и отишли у једну кућу не зато што их Господ није могао одмах исцијелити, него и кроз то што су ишли за Њим - и ту се показивала њихова вјера.
А зашто их је Господ баш исцијелио у тој кући а не тамо гдје је било мноштво народа ?
Кажу Свети оци да би нам показао смирење као онај најбољи пут.
И ова двојица слијепаца су прогледала и прославила Бога, а такође је Господ исцијелио овога бјесомучнога и нијемога човјека јер нам опет Свето Јеванђеље каже колико зла демонска сила зна да пороби човјека па да се та поробљеност покаже и на његовом тијелу.
Али гдје је Господ ту ишчезава и свако зло и демони и ђаво и ту долази до оздрављења.
Али шта се ми можемо поучити још браћо и сестре и дјецо из ове данашње јеванђелске приче осим тога да се задивимо томе великоме чуду и да прославиимо Бога зато што је дошао међу нас ?
Јер, већина нас је са тјелесним очима и физички колико - толико здравих.
Али постоји она слијепота која је гора од физичке, а то је духовна слијепост.
Највећа слијепост код људи је та, ако не знају за Бога, ако се не отворе за љубав Божију, а друга равна скоро тој је та слијепост духовна када чинимо гријех и када пребивамо у гријеху.
Јер чинећи гријех опет се окрећемо од Бога и одлазимо од Бога, а то је највећа болест и највећа слабост од које може да оболи један човјек.
Па из примјера ове двојице слијепаца ми можемо видјети како се лијечимо и од духовне слијепости.
Дакле, прво што су имали ова двојица слијепаца је вјера.
Вјера која је основа живота, вјера је однос нас и Бога ; мене и тебе - истински и прави однос.
И ако има таквог односа са Богом, али ако има и са људима - онда се дешава сваки пут чудо.
Јер нема ништа горе него ако два човјека разговарају а један другоме не вјерују, ако муж и жена живе заједно - а једно другом не вјерују, ако живиш са својим братом и дијелиш имање са њим - а не вјерујемо једно другоме.
Ако радимо заједно у једној фирми а један другоме не вјерујемо.
Према томе, ако једни другима не вјерујемо, нити ће та породица, нити ће та фирма, нити ће то друштво имати напретка.
Ето и у свакодневном животу колико је важно имати вјере и повјерења а камоли у односу са живим Богом.
Дакле, да бисмо били истински здрави потребна нам је права чиста вјера она коју нам је Бог открио, ону коју Црква напа чува, која се у Цркви живи и која се Црквом проповједа.
Оно што је друго што видимо код ове двојице слијепаца је молитва.
Зар нијесу говорили : "помилуј нас сине Давидов !"
Зар нису ишли за Њим ?
Зар нису чинили тај труд ?
Да би управо показали да заиста у Њега вјерују.
Дакле молитва је та кроз коју се у ствари види да ли имамо праву вјеру.
Јер човјек ако има праву вјеру не може живјети без молитве, не може живјети а да не разговара са Оним којега воли.
И треће наравно оно што видимо код ове двојице слијепаца а што свима нама који смо мање или више духовно слијепи јесте - подвиг - жртва.
Они су ишли за Господом - пратили га, дакле учинили су један конкретан подвиг, то је оно што је такође потребно да би смо уховно били здрави - да се трудимо у добру, да се трудимо у духовном животу, у свему ономе што нас црква учи и што нас Господ учи.
Нека би нам Господ дао, свима нама, да бивамо духовно здрави - сви ми који се овдје сабирамо и они који нису овдје а који ће се ако Бог да сабирати и они који сада не мисле о том здрављу - о духовном здрављу које је најважније, јер ако њега има неће нам ништа друго недостати. Амин!" - закључио је овим своје пастирско обраћање вјерном народу отац Мирчета.
Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио већи број вјерног народа.
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
