21. септембра 2019. године, на Малу Госпојину - празник Рождества Пресвете Богородице, са почетком у 8 часова отпочела је и одслужена је Света Литургија, а тиме је и прослављена литургијски храмовна слава гробљанске цркве на Чепурцима.
Светом службом Божијом началствовао је старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, протојереј-ставрофор Драган Митровић, уз саслужење домаћина и настојатеља Храма на Чепурцима - протојереја : Миладина Кнежевића, као и протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојерејâ : Мирчете Шљиванчанина, Николе Пејовића, и ђакона Ивана Црногорчевића.
Светим Тајнама Тијела и Крви Христове приступио је и присајединио се већи број сабраних, а након Светог Причешћа свештенство је са вјерним народом освештало и пререзало славски колач.
Том приликом многобројно сабраном вјерном народу, надахнутим и бодрим празничним пастирским словом, обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Он је у првом дијелу свог обраћања говорио подробно о величини празника којег прослављамо, будући да је рођење Богородице почетак свих празника, цитирајући ријечи Преподобног Јустина Ћелијског:
,,Данас славећи овај велики празник пјевамо пјесму: ,,Рођење твоје Богородице Дјево објави радост цијелом свијету." А у чему је радост рођења Пресвете Богородице, питамо се славећи тај догађај?
Да ли је у томе само што се то догодило прије двије хиљаде и више година или има и дубљи значај?
Сигурно да што год у цркви славимо, и кога год да славимо, не славимо само за дан или неко кратко вријеме, већ славимо за вјечност. Зато што нам црквени празници и догађаји откривају вјечни смисао истине и живота. Исти случај је и са данашњим празником Пресвете Богородице јер, њено је рођење како рече преподобни отац Јустин - почетак празника, јер да није било Богородичиног рођења, не би било ни Христовог рођења, а да није било Христовог рођења онда ниједно рођење на свијету не би имало дубоки и вјечни смисао."
Отац Мирчета је нагласио да кад год славимо Пресвету Богородицу ми у ствари славимо Христа, а самим тим и Оца Небескога и Духа Светога:
,,Зато можемо рећи кад год славимо Богородицу да ми у ствари славимо и Христа, а славећи Христа ми славимо Оца Небескога и Духа Светога, тако је све у цркви прожето благодаћу, заједништвом и саборношћу и то је оно што нас кријепи, што нам снагу даје и наду али и што нас позива да и ми учествујемо у таквом животу, да и ми будемо учесници тога сабрања које нам се даје најдиректније и које нам се даје кроз свету службу - Свету Литургију."
,,Ево од како је подигнут или обновљен на темељима старог храма овај Храм на Чепурцима прошло је 130 година. У Црној Гори имамо прилику да видимо да на гробљима су често изграђени и Храмови, код нас скоро на сваком гробљу има црква. А шта нам то говори браћо и сестре?
То нам говори да су се наши преци и у животу и у смрти надали у Христа.
А то јесте смисао нашега живота, да онда и кад се радујемо и кад патимо, тугујемо, и кад живимо и умиремо да своју наду положимо на Господа, у Христа." - подсјетио је он.
Отац Мирчета се у свом даљем обраћању осврнуо на то на шта нас храмови изграђени на гробљима подсјећају, те да је веома важно да не завборавимо однос према покојнима, будући да тај однос такође произилази из живота у Христу:
,,Зато храмови и цркве нису нипошто случајно на гробљима, него нас подсећају на вертикалу живота, односно на вјечност живота. Али, живот може бити једино вјечан и може се сматрати истинским животом само ако је у Христу.
Зато смо ми заборавили нешто. И ако нисмо заборавили на обреде вјенчања и крштења, али, заборављамо однос према покојнима. А тај однос не можемо гледати мимо живота у Христу. Е зато су на гробљима храмови, зато и овај храм овдје прије толико година изграђен је и саздан, да би смо кроз њега опет и своје покојне гледали у свјетлости вјечности, у свјетлости Васкрсења, у свјетлости вјечнога живота, те да би долазили, да би се Богу молили, да би помињали своје покојне на светом службама да би се и они нашим молитвом и нашом жељом дотицали Бога живога."
,,Ево овај храм који је прије 130 година обновљен на темељима старијег храма, ево је опет обновљен у данашње вријеме, опет се обнавља, а шта нам то свједочи?
То нам свједочи да је вјера неуништива! То нам свједочи да је наша православна вјера живот и васкрсење.
То се огледа кроз обнову старих храмова, али, то се огледа и кроз обнову нас и наших живота." -нагласио је отац Мирчета.
Он је најавио пред сами крај свог пастирског слова да ће се идуће године на јубилеј 130 година од изградње овог храма десити и његово поновно освећење које ће извршити Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије:
,,Велики ће догађај бити освећење овог обновљеног храма, када ће доћи наше Високопреосвећени Митрополит и освештати овај Храм. И опет нам то показује да је жив Бог наш и да смо и ми живи у Богу и да нема другога живота мимо живота у Богу и живота у Цркви, јер, све пролази, али једино је Бог непролазан, као и вјечна истина, правда и љубав Његова у коју и ми треба да се укључујемо и којој и ми треба да се придружујемо и јер и Он то жели, и Он нас - Бог на то и позива." - закључио је тиме своје пастирско слово протојереј Мирчета Шљиванчанин.
БЕСЈЕДА ПРОТОЈЕРЕЈА МИРЧЕТЕ ШЉИВАНЧАНИНА
Овогодишњи кум храмовне славе Никола Вучковић, припремио је са својом породицом пригодно послужење за сав присутни народ, док је кумство за наредну годину узео свештеник Миладин Кнежевић који ће са братијом припремити све за свечано освећење овог храма идуће године, када ће поводом јубилеја 130 година од изградње овог Храма, храм освештати Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Евхаристијско празнично сабрање и заједничарење у торжественом прослављању празника Рождества Пресвете Богородице настављено за славском трпезом љубави.
Борис Мусић
Фото: Борис Мусић
