На дан када наша Света Црква прослављa велики празник - Сретење Годподње, у сриједу 15. фебруара (2. фебруара), одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Светом Литургијом је началствовао протојереј Далибор Милаковић а саслуживали су му протојереји : Миладин Кнежевић и Предраг Шћепановић.
Овог празничног дана, свеукупној љепоти торжествено прослављеног празника допринијело је такође и појање и одговарање мјешовите пјевнице при Саборном храму, коју води Ратка Вујачић.
Након читања из Светога Јеванђеља многобројно сабраном вјерном народу се обратио протојереј Предраг Шћепановић :
"Све друге радости исчиле и немају ту дубину, као што то има сусрет са Господом.
Праведни старац Симеон, преводећи Стари Завјет и гледајући на свој ум, запита се : како ће то дјевојка родити, па посумња у срцу своме.
Као што нажалост сви ми људи некада сумњамо у Божију помоћ, не видимо Бога.
А не видимо Бога, од својих гријехова, од свога ума, од својих страсти, па онда посумњамо да је Бог са нама.
И Господ по ономе обећању (датом светом Симеону) да неће окусити смрти док се не роди Бог на Земљи, продужио је дане и године живота старцу Симеону.
Преко сто година је овај старац чекао моменат - онај најрадоснији тренутак, тренутак када ће Бог постати човјек - Богомладенац, дијете.
А тај сусрет се догодио четрдесети дан по рођењу Господа Исуса Христа - тај сусрет, тај догађај јесте Сретење Господње.
Зато је и у требницима нашим остала та молитва мајци, да се доведе дијете, да се покаже Господу и да се захвали што је дијете здраво дошло на овај свијет.
Е тако је и праведни старац Симеон био удостојен да у наручју држи Онога који је Небеса утврдио разумом, који створио и Небо и Земљу, планине, ријеке, долине и све оно видљиво и невидљиво.
Ето од тог сусрета са Господом зависи и наш живот, јер стоји записано : "да овај стоји да многе подигне и обори у Јерусалиму и свуда по свијету."
Зато је браћо и сестре најважнији сурет са Богом и са човјеком.
Истински срећан је само онај човјек који се сретне са Богом и са истинским човјеком, а једини истински Бог и човјек јесте Господ Исус Христос.
Једина вриједност и свевриједност како је говорио светитељ наших дана отац Јустин : нови просветитељ је Богочовјек Исус Христос и блажен је сваки онај човјек који изговори те ријечи и који у свом срцу осјети радост, радост сусрета са Господом, осјети радост што смо Господњи и у том сретању и сретењу са Господом треба да прође наш земаљски живот.
Као што чекамо неког брата, рођака који нам долази са неког пута, из неке друге земље, па се радујемо том (поновном) сусрету, тако се у Светој Литургији радујемо сусрету са Господом.
Радујемо се јер је то најдубљи сусрет за којим чезне људска душа.
Можете људској души дати све, али, ако се не сретне са Господом она ће остати празна, јер ипак све овоземаљско је као дим и пара - брзо нестане и испари, а оно што је грађено и саграђено на Богу и што се сусреће са Христом - као што се сусрео старац Симеон (Богопримац) и Пресвета Богородица која је на данашњи дан донијела у храм Богомладенца Христа, говори да и ми своју дјецу морамо да доводимо у храмове, јер храмови су мјесто сусрета Неба и Земље, а Света Литургија је управо та радост - радост над радостима и сусрет над сусретима са Господом." - Образложио је свештеник Предраг Шћепановић
Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број вјерног народа.
Борис Мусић
