Митрополит Амфилохије у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служио молебан за благословену Нову годину
Његово Високопреосвештенство, Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, служио је у поноћ 14. јануара 2017. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, заједно са свештенством, молебан за ново љето доброте Господње.
Више хиљада житеља главног града као и околних мјеста, махом младих људи, присуствовало је овом молитвеном дочеку Нове године по јулијанском календару.
У архипастирском обраћању вјерном народу, Високопреосвећени Митрополит Господин Амфилохије пожелио је да Бог благослови годину која настаје, те да учини да међу народима буде крај свим непријатељствима, немирима и међусобним борбама, поручивши да жели да се дух истине обнови у срцима људи, да се утврде у вјери, оној тврдој Божијој вјери православној, па је на почетку свога слова, говорио о значају доласка Господњег - о значају оваплоћења као и о суштини домостроја спасења оличеног у "јединим новим под сунцем" - Господу Исусу Христу :
"Помолисмо се Господу, заблагодарисмо му што нам подари ову годину која је прошла и која настаје.
И помолисмо се Њему да учини да међу нама дође крај свим непријатељствима, немирима и међусовним борбама и да нам подари мир и јаку и нелицемјерну љубав, уређење и поредак и врлински живот.
То се помолисмо Господу, ономе који је једино ново под сунцем.
Као што је рекао древни пророк - да ничега новог под сунцем нема - сунце излази и залази, долази дан, слиједи га ноћ, рађа се човјек, узраста и нестаје.
Баш као што цвијет у пољу расте и вене и не зна се ни мјеста гдје је био тај цвијет.
Е када би овај наведени природни поредак, био једини поредак људскога бића и људскога живота, људске историје, онда би тако изгледао и ход свијета и историје и ход човјека и свега онога што се рађа овдје на Земљи.
Међутим, дошао је Он - вјечно слово Божије, како каже Ловћенски Тајновидац - које је све из ничега створило и чијем вјечном закону и поретку је све покорно.
Дошао је и оставио себе и своју поруку : "Гле ! Све чиним новим.
Све обнављам - обновом непропадљивом - вјечном.
На првом мјесту обнављам људску природу.
Ја као Бог, Творац Неба и Земље, као вјечна љубав, усељавам се у људску природу и обнављам људску природу, обновом непропадљивом и неуништивом."
Дакле, људско биће које је по природи смртно - преображава у бесмртно биће." - нагласио је он.
Високопреосвећени Митрополит Господин Амфилохије је такође подсјетио да једино што истински уништава човјека јесте гријех, те да гријех представља одвајање човјека од вјечне божанске љубави :
"Оно што уништава човјека - то је гријех.
А гријех, то значи одвајање себе од те вјечне божанске љубави.
Оно што би народ рекао : Убијање Бога у човјеку и у творевини.
И отимање од Бога као домаћина његове творевине.
А онај који од Бога отима творевину присваја је себи, а тај ће да отима и од брата свога.
Онај који убија Бога као вјечну љубав - у њему се гаси огањ љубави према сваком створењу, нарочито према сваком људском бићу." - упозорио је он.
Митрополит Амфилохије је позвао и на обнову духом Господњим, на обнову тврдом Божијом вјером "која је основ свега чему се надамо и која је провјера невидљивих ствари" како је навео, управо да би обновили тиме наду у непобједивост љубави, непобједивост Бога и непобједивост добра у човјеку и у свијету.
Наводећи притом оно што је записано код пророка Исаије, о новини под сунцем, о новини онога што је Господ донио у наш свијет, боравећи, живјећи међу нама, а односи се на суштинску промјену наше пале природе, односи се на свлачење старог човјека и прображај - облачење у новог :
"Па тамо стоји написано, чита Господ из пророштава : "Дух Господњи је на мени, зато ме помаза да благовијестим сиромасима."
Којим сиромасима ?
Није сиромаштво тјелесно, материјално једино сиромаштво човјеково.
Најстрашније сиромаштво човјеково је непознање истине.
Несазнање онога дубљег Божанског закона.
Јер природни закони, они нијесу мјера људског постојања, и ако су толико дубоко уткани у људску природу.
Морални закон је онај који држи земљу и градове.
Тамо гдје се поремети морални закон, онда се све ремети.
Ремети се људска заједница, људско друштво, ремети се и однос човјеков и према Богу и према ближњем и према творевини.
Дакле благовијести сиромасима, онима који су жедни Бога, жедни истине, Божанске љубави, који су жедни вјечнога непролазнога живота. У којем и јесте истинско и право богатство.
Зато такође каже : "Посла ме да исцијелим скрушене у срцу."
Они који су чистога срца, они виде и сазнају те велике и свете тајне и они вапију за знањем, за љубављу, за Богопознањем и вјечним људским достојанством.
"Посла ме да проповједам заробњенима да ће бити пуштени."
Не само онима заробљенима - који су у тамницама, него онима који су робови демонске, сатанске силе - робови смрти и пролазности.
То је најстрашније ропство којему је човјек подвргнут и подређен.
Господ је тај који (све ово укида) и својом смрћу - побјеђује смрт, побјеђује пролазност, побјеђује ништавило, усељавајући се у људску природу својом божанском пунотом и својом божанском вјечном бесмртношћу."
Каже такође : "Слијепи да ће прогледати" - тим духом Господњим и Његовом благом вијешћу.
Има ових који су тјелесно слијепи, али има ових који су слијепи код очију.
А ових има много више него ових првих.
Што би рекао краљ и господар Црне Горе Никола I Петровић : "Будале су с очима слијепе,/ које виде, а залуду виде/ требају им за просте потребе/ ка осталој исто животињи."
Човјек који духовно не прогледа, који се духовно и морално не обнови, који не сагледа себе са тачке гледишта вјечности, непролазности и бесмртности - тај човјек је слијепац и такви су слијепци који воде слијепце и заједно са њима падају у провалију.
Зато је дошао и да ослободи потлачене.
Потлачене мржњом, потлачене духом зла.
Отровним духом који убија другога човјека - отима од њега оно што није онога који отима, јер је Бог подијелио сва добра свима људима.
Та тајна велика како Бог прије свега дарује себе самога за живот свијета у личности Христовој.
Та тајна нам се открива најсавршеније у Тајни Светога Причешћа." - казао је он.
Митрополит Амфилохије је напослијетку пожелио Божији благослов, мир, благостање и напредак свим људима и свим земаљским народима у новој 2017. години, али је и нагласио да се без моралног и духовног напретка не може ништа ваљано и истински постићи, нити се може очекивати бољитак и побољшање живота, нити се могу усрећити ни народ а ни држава оним идеологијама и концептима који заступају и имају за циљ искључиво економски напредак :
"Без духовне обнове, без моралне обнове, нема напретка ни птици на грани, а камоли човјеку као словесном бићу, а камоли једном, било ком и свима земаљским народима.
Ова Нова година дакле, нека би била година духовне и моралне обнове - на првом мјесту Црне Горе.
А тамо гдје се обнови срце, душа и ум човјеков, гдје се обнавља врлина у човјеку, гдје се људски живот темељи на ономе што је вјечно и непролазно - на образу и на здравој памети - тамо, заиста ће бити будућности и напретка." - подсјетио је он.
Борис Мусић
