Свети апостол Петар, који се прије апостолства звао Симон, бјеше родом Јеврејин, син Јонин, из племена Симеонова, брат светог апостола Андреја Првозваног, из малог и незнатног галилејског градића Витсаиде у Палестини.
Ожењен ћерком Аристовула, брата светог апостола Варнаве, он са њом имађаше једног сина и једну кћер.
Симон бијаше човјек неписмен, али простодушан и богобојажљив, држао је заповјести Господње и ходио пред Господом без мане у свима дјелима својим. По занимању он бјеше рибар; и као човјек сиромах, он трудом руку својих зарађиваше храну кући својој, хранећи жену, дјецу, ташту и старог оца свог Јону.
Брат Симонов Андреј, презирући таштину и вреву овога свијета, изабра себи безбрачни живот, и отишавши к светом Јовану Крститељу који на Јордану проповједаше покајање, постаде његов ученик.
Слушајући свједочанства учитеља свог о Христу - Месији, а нарочито ријечи његове када прстом својим указа на Господа: "Гле, јагње Божије које узима на себе гријех свијета..." (Јн. 1, 29-36), Андреј остави Јована, и заједно са другим учеником Крститељевим отидоше за Господом Христом, питајући Га: Учитељу, гдје обитаваш? - Дођите и видите, одговори им Спаситељ. И они отидоше, и видјеше гдје Он живи; и осташе у Њега онај дан (Јн. 1, 37-39).
Сјутрадан ујутро Андреја дође к своме брату Симону и рече му: Ми нађосмо Месију, Христа. - И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар (Јн. 1, 41-42). - И тог часа свети Петар би рањен љубављу ка Господу, поверовавши да је Он истинити Месија, послат од Бога на спасење свијета. Али он још не остављаше своју кућу и занимање, зарађујући укућанима својим оно што је потребно, у чему му понекад помагаше и брат његов Андреј због престарелог оца; и то све тако докле обојица не бише позвани од Господа на апостолство.
Једном, после затварања Јована Крститеља у тамницу, Господ Христос идући покрај мора Галилејског виде Петра и Андреја, гдје бацају мреже у море, и рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи (Мт. 4, 18-19). А каквим је управо ловцима Господ хтио да их начини, то је Он прије тога био показао чудесним хватањем риба, када је, ушавши у Симонову лађу и наредивши му да баци мреже у море по рибе, Симон Му одговорио: "Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али по твојој ријечи бацићу мрежу". - И бацивши мреже, они ухватише велико мноштво риба, те им се и мреже раздераше, што бјеше праслика духовног риболова апостолског: јер су апостоли имали да мрежом ријечи Божије улове многе народе на спасење.
Видјевши такво чудо, Симон Петар припаде ка кољенима Исусовим говорећи: "Изиђи од мене, Господе; ја сам човек грешан". Јер ужас бијаше спопао њега и све што бијаху с њим од мноштва риба које ухватише.
У одговор Петру који позива Господа да се удаљи од њега, Господ га позива да Му следује, говорећи: Хајде за мном - од сада ћеш ловити људе на живот, као што си до сада ловио рибе на смрт (ср. Лк. 5, 1-11).
Од тога часа свети Петар постаде следбеник Христов, као и брат његов Андреј и остали новозвани ученици.
И Господ љубљаше Петра због простосрдачности његове.
И посјети Господ убоги дом његов, и болесну од грознице ташту његову исцјели узевши је за руку (Мк. 1, 30).
И када ујутру врло рано Господ, уставши, отиде сам у пусто мјесто, онда Петар, не могући издржати ни један час без Господа, остави своју кућу и све укућане, н отрча за Њим, брижљиво тражећи свог љубљеног Учитеља. И нашавши Га рече Му: Сви те траже, Господе (Мк. 1, 30-37).
И од тада се свети Петар не одвајаше од Господа већ неодступно бијаше уз Њега, наслађујући се гледањем лица Његова и риечима његовим слађим од меда, и као очевидац посматрајући многа и велика чудеса Његова, која јасно потврђиваху да је Христос - Син Божји, у кога он вјерује без икакве сумње.
А како је вјеровао срцем за правду, тако је и устима исповједао за спасење.
Јер када Господ дође у крајеве Кесарије Филипове, упита ученике Своје: За кога ме људи сматрају?
Они Му рекоше: Једни за Јована Крститеља, други за Илију, а неки за Јеремију, или кога од пророка.
И опет их упита: А ви шта мислите ко сам ја? Тада одговори Симон Петар: Ти си Христос, Син Бога живога. - Ово Петрово истинито исповједање Господ похвали говорећи: Благо теби, Симоне сине Јонин, јер ти то не открише тијело и крв, него Отац мој који је на небесима.
А и ја теби кажем: Ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати; и даћу ти кључеве царства небеског; и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, и што раздрешиш на земљи биће раздрешено на небесима (Мт. 16, 13-19).
