Рођена у Иконији од родитеља знаменитих.
Као осамнаестогодишња дјевојка била је вјерена за некога младића у оно вријеме, када Апостол Павле дође са Варнавом у Иконију на проповјед Јеванђеља.
Слушајући Павла три дана и три ноћи Текла се обрати потпуно вјери Христовој и завјешта се живјети у девству.
Видјевши је мајка, како и не гледа више на свога вјереника нити помишља на брак, поче је најприје савјетовати а по том тући и морити глађу.
Најзад је предаде судији и захтјеваше, опака мајка, да је огњем сажеже.
Судија је баци на огањ, но Бог је спасе неповређену.
Тада Текла пође за апостолом Павлом, и дође са њим у Антиохију.
Привучен спољашњом красотом Теклином некакав старјешина градски хтједе је узети к себи силом, но Текла се ишчупа из његових руку.
Тај старешина оптужи је кнезу као хришћанку, која се гнуша брака.
Кнез је осуди на смрт и баци пред звјерове, но звјерови се не такнуше тијела свете дјевице.
Удивљен овим упита је кнез: „ко си ти, и каква је сила у теби, да ти ништа не може нашкодити?"
Одговори му Текла: „слушкиња сам Бога живога“.
Тада је кнез пусти на слободу, и она пође проповједати Јеванђеље, и успје да обрати многе у вјеру истиниту, међу којима и неку угледну и чесну удовицу Трифену.

По томе се св. Текла, по благослову апостола Павла, удаљи у једно пусто мјесто близу Селевкије.
Ту се она дуго подвизаваше и исцјелењем болесника чудотворном силом обраћаше многе у хришћанство.
Позавидјеше јој љекари и врачари из Селевкије, те послаше неке младе људе, да је оскверне, надајући се да ће она кад изгуби девичанство изгубити и моћ своју чудотворну. Текла бјежаше од оних дрских младића, и кад видје да ће је ухватити, она се помоли Богу за помоћ пред једном стијеном, и стијена се раступи и сакри ову св. дјевицу и невјесту Христову.
И би јој та стијена и скровиште и гроб.
О овој чудесној хришћанској јунакињи и светитељки вели Свети Јован Златоуст „чини ми се да видим ову блажену дјеву како приноси Господу једном руком девство а другом руком мучеништво“.