У недјељу, 21. октобра 2018. године, 21. седмице по Педесетници, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Овим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј - ставрофор Далибор Милаковић, уз саслужење протојерејâ-ставрофорâ : Драгана Митровића, као и протојерејâ : Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића и ђакона Леке Вујисића.
Свима сабранима, свом вјерном народу који се стекао у овај Свети храм и торжествено прославио недјељни празнични дан - мали Васкрс, обратио се пастирским словом, началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Отац Далибор је у свом пастирском обраћању говорио о значају прочитане јеванђелске приче, као и о значају уподобљавања Господу Исусу Христу, у свему па и у страдању, али и васкрсењу :
“Сви се у Христа облачимо, па и оне ријечи које изговарамо на крштењу : “Ви који се у Христа крстисте у Христа се обукосте.”
И цијели наш живот на земљи јесте умирање и васкрсење - сараспињање са Христом, а на то нас и Господ позива.”
У даљем обраћању, отац Далибор се дотакао и мислене борбе, борбе са помислима, коју води сваки човјек, поручујући притом да ће нам живот бити онакав какве су нам и мисли, буфући да све од мисли и почиње, од њих се по његовим ријечима свако дјело и зачиње :
“И наше мисли које у нашим срцима обитавају, цијели наш живот се боримо са сопственим мислима.
И демон нас преко наших мисли, омета у нашем животу.
Те мисли које у својем бићу носимо, треба да буду мисли са Христом, треба Христос да живи у нашим мислима, у нашем срцу.
Старац Јефрем из Аризоне је рекао : Када дође помисао демонска на човјека, ако је човјек одмах одбаци од себе, онда је она као мали мрав и тада се задобија смирење.
Међутим, ако ли човјек ту демонску помисао не препозна, па прихвати и прими ту демонску помисао, тада се у срце усељава гордост, а та помисао од мрава постаје лав који прождире.
Какве су нам мисли такав нам је и живот - то Господ хоће да каже у данашњем Јеванђељу.” - поручио је он.
Напослијетку, на крају свог обраћања, отац Далибор је говорио о три човјека који живе у нама, те да је највиши ступањ, онај на који смо позвани и призвани управо ступањ новозавјетног човјека, који је човјек праштања и љубави :
“Па и свети оци говоре, да човјек цијели свој живот док га живи на Земљи - он непрестано бори се.
Бори се човјек сам са собом, бори се са својим мислима.
Зато, први човјек који у нама живи је пагански човјек - то је човјек који не вјерује. То је онај човјек кога лоше мисли овога свијета обузму, то су мисли гордости, зависти, мржње према својој браћи. А из тога излазе најгоре могуће слабости.
Други степен нашег бића јесте старозавјетни човјек. Око за око, зуб за зуб.
Вратити истом мјером.
А трећи човјек, онај који треба да заживи у нама јесте новозавјетни човјек. То је човјек који опрашта, који воли ближњега свога, људе око себе и који има Христа у себи.
Такав човјек треба да буде и да као такви живимо наш живот овдје на Земљи.” - закључио је отац Далибор.
БЕСЈЕДА ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА ДАЛИБОРА МИЛАКОВИЋА
Светим Тајнама Тијела и Крви Христове присаједи ио се вјерни народ у завидном броју.
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
