У 8. недјељу по Педесетници, дана 30. јула 2017. године, на празник када наша Света Црква прославља Свету великомученицу Марину - Огњену Марију, у Саборном храму Христовог Васкрсења одслужена је Света Литургија.
Светом Службом Божијом началствовао је протојереј Бранко Вујачић а саслуживали су му протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и протођакон Владимир Јарамаз.
На Светој Литургији је овом приликом пјевала и одговарала мјешовита пјевница, оформљена при Саборном храму Христовог Васкрсења.
Након читања из Светог Јеванђеља, пастирском се бесједом многобројно - сабраном вјерном народу обратио началствујући протојереј Бранко Вујачић :
"Драга браћо и сестре, чули смо ријечи Светога Јеванђеља.
Чули смо прву Јеванђелску причу, како Господ сабра народ многи и учиње чудо.
И ако је у то вријеме био велики број учитеља у народу, само око једнога се сабирао тако велики број људи.
Чули смо да је тог тренутка било сабрано чак пет хиљада људи, без жене и дјеце, а кажу неки да је било сабрсно и десет хиљада људи пратећи Господа.
Попевши се на гору високу Господ је исцјељивао све болеснике које су му принијели.
Исцјељивао их је силом својом - силом Сина Јединороднога.
Сабра се дакле народ многи, поучаваше их и утврђиваше их Господ у вјери.
Међутим, већ је било задоцнило, па онда кажу апостоли : "Господе како да нахранимо овај велики народ јер немамо ништа да послужимо - ту су само двије рибе и пет хлебова."
А Господ узевши хлеб и погледавши на Небо благодаривши Оцу своме, помоли се и умножи хлебове и храну.
Наситише се - толико мноштво народа и претече хране много више него што је Господ имао да благослови.
Стоји у Јеванђељу : дванаест пуних котарица је остало хране, а јело је десет хиљада људи.
Несумњиво да је то велико чудо, али Господ није творио чуда само ради самога чуда, већ да би имало нешто дубље да нас поучи и да нас утврди.
Јесте да је била потреба и да је било касно и да је била глад, да нигдје није било хране, али зашто баш тада је учинио чудо ?
Зашто баш тако ?
Свети оци тумаче да управо пет хлебова симболично представљају пет наших чула, а да пет чула представљају - тијело.
А да управо риба јесте симбол живота, најављујући тиме Господ да ће своје тијело и свој живот да положи и да даде себе за храну за нас - људе.
И зашто баш двије рибе ?
Зато јер два пута се Христос даје.
У овом земаљском животу жртвује се на Крсту, а онда и послије Васкрсења даје нам се управо у Светој Литургији.
Јер је Христос Хлеб Живота.
И управо Он заблагодаривши Оцу - ломи хлеб.
Како то и говоримо на Светој Литургији : "Ти си Онај који се приноси и који приноси и који прима и који се раздаје."
Или како то још кажемо када узимамо Агнец и када говоримо : "светиње светима.." тад свештеник говори : "ломи се и раздробљава Јагње Божије - које се ломи а не раздјељује - које се једе а никад не нестаје."
Тако се даје Христос - Хлеб Живота - на свакој Литургији - од кога једемо а који никад не нестаје.
Којега ломимо а који се сачува као један.
Тако овим чудом Господ управо најављује своју жртву и своју мисију и послије Васкрсења Његовог и најављује живот наш у Цркви.
Преостало је дакле дванаест пуних котарица, много више хране него што је било људи.
То најављује Господ жетву апостола и жетву Цркве, најављује да ће много више бити жетве него што је сјемена.
Данас празнујемо и сјећање на шест Васељенских сабора и отаца који су војевали велику битку за истину Божију, за истине и догмате цркве, дотичући се најважнијих питања и дилема Цркве Хришћанске.
Не малу битку и не малу жртву су поднијели, зато се и сјећамо и зато је црква установила ову недјељу да се присјетимо њих.
И не само њих, него се данас и присјећамо Свете Великомученице Марине.
Њен благослов и њене мошти имамо овдје у Храму, које смо изнијели да цјеливамо и да узмемо благослов.
И она је положила свој живот за Христа, у првим вјековима у раној цркви када су гоњени хришћани.
Млада дјевица вјенчана за Христа која не желећи да се вјенчава за епарха у Антиохији гдје је и живјела пострадала је за Христа.
Она у раним вјековима је пострадала а и данас хришћани на томе мјесту страдају и свједоче Христа.
Историја се понавља, али историја би требала да има једно за циљ, односно да они који су њени учесници имају тај циљ, као што су имали Свети Оци и Света Великомученица Марина - а тај циљ је Царство Божије.
Јер као што каже Господ : "Иштите најприје Царство Божије и правде његове, а све остало ће вам се придодати."" - закључио је тиме своје празником надахнуто пастирско слово отац Бранко Вујачић.
Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се велики број вјерног народа.
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
