На празник Светог Великомученика и Побједоносца Георгија - дана 6. маја 2017. године, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Светом Литургијом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, уз саслужење протојерејâ : Далибора Милаковића, Предрага Шћепановића, Бранка Вујачића као и протођакона Владимира Јарамаза.
У славу и у част Божију и у славу и част Светог Георгија, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.
Сабраном вјерном народу обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин :
"Ово су дани радости, дани свјетлости, дани кад славимо празник над празницима.
Ово су дани Пасхе како кажемо.
А Пасха значи долазак - прелазак , што ће рећи да су дани васкрсења, дани нашег преласка из смрти у живот.
И управо славимо дакле највећу и прву тајну наше вјере - Христово Васкрсење.
Христос је Господ и Спаситељ наш који је дошао у овај свијет да нас спасе од највећих непријатеља рода људског : гријеха, смрти и ђавола.
И као што знамо, распет је на крсту, принио је Себе за живот свијета и васкрсао за живот свијета.
Његову смрт на крсту и Његово распеће и Његово васкрсење за живот свијета - свједочили су многи вјековима.
Први свједоци Његовог васкрсења и ширења те благе вијести у свијету су Његови апостоли.
Ми знамо о распећу Христовом, читали смо како се све збило на Голготи из Светог Писма - Јеванђеља.
Знамо да су под крстом када је Господ разапет остали само Његова Мајка и само један Његов ученик - Свети Апостол Јован Богослов.
А остали ученици су се разбјежали због страха од Јудеја.
Напустили су свога учитеља по својој слабости.
Међутим, кад је Господ васкрсао и када се јавио својим ученицима, сви Његови ученици су посвједочили Његово васкрсење својим животом.
И заиста, нема већег свједочанства да је Христос васкрсао од свједочанства апостола.
Дакле, то су управо они који су побјегли кад је Господ разапет кад је ухваћен и кад је суђен и кад је срамоћен, кад је мучен и кад је издахнуо.
Међутим кад је Христос васкрсао и кад им се јавио и кад су ту благу вијест чули, тога момента сви апостоли су се вратили своме Господу васкрсломе и не само да су се вратили, него су послије живот свој дали и посвједочили да је Христос васкрсао.
Зато, нема већег свједочанства и доказа о Христовом Васкрсењу од тога.
И како су апостоли свој живот дали за васкрсење Христово и како су постали свједоци по свему свијету и ширили благу вијест - да је Христос дошао у овај свијет, да је Он наш Бог и Спаситељ, као и уједно и да је наш брат, наш пријатељ, да је Онај који нас воли и који нас призива Себи - е како Свети апостоли посвједочише то, тако свједоче и милиони хришћана кроз вјекове.
Управо једног од најдивнијих таквих свједока Христовог Васкрсења и вјере у Христово Васкрсење и у Христа Спаситеља, славимо и данас у свјетлости Васкрсења.
А ријеч је о Светом Великомученику и побједоносцу Георгију.
Свети Георгије је светитељ који је живио крајем 3. и почетком 4. вијека. А био је војник, војвода, трибун, могли би рећи - официр - генерал римске војске, по својим квалитетима и способношћу која га је издвајала од његових вршњака - од његове генерације.
Али, по чему је то Свети Георгије постао посебан ?
Управо по вјери у Христово Васкрсење, управо по томе што нам је посвједочио Христово васкрсење и до дана данашњег свједочи Христово васкрсење.
У то је вријеме царовао цар Диоклецијан - који је био један од највећих гонитеља хришћана, а уједно је био и последњи гонитељ хришћана.
Било их је укупно десет римских царева гонитеља хришћана.
Па када га је призвао и рекао Светом Георгију да треба да се одрекне Христа, јер та вјера није по вољи цару и није по вољи власти - Свети Великомученик Георгије је храбро војнички - јуначки исповједио Христа и рекао да се он неће Христа одрећи јер је Он живот.
У Христу је живот.
Јер он је знао, да су све друго трице и кучине :
и војска и војводство и генералство и положај и новац и све, па ето и младост.
Све је друго мање важно од Христа Спаситеља, јер Христос јесте живот за хришћанина за онога човјека који вјерује у Христа.
Након неустрашивог исповједања вјере, Светог Великомученика Георгија су ударали на најстрашније муке, такве муке какве је само зли ум људски безбожни могао смислити, али, тог младића ништа од Христа није могло одвојити.
Зато што је имао велику љубав према Христу.
Зато је такву жртву и такво свједочење вјере у Христа могуће схватити једино ако то и тако чини онај који воли Христа.
Јер, било је хероја и мимо хришћана људи.
Чули смо да су неки и у нашем народу носили епитете хероја.
Дакле то су људи који су живот свој дали за идеју.
Али, у чему је разлика хришћанског страдања и мучеништва од другог људског херојства ?
Разлика је у томе што је хришћанско свједочење и жртвовање за Христа увијек жртвовање из љубави.
Зато што се чини из љубави.
Некад човјек може да се заинати, па да из мржње према ономе ко те мучи, ко ти је непријатељ онда издржи најстрашније муке.
То су обично чинили и многи хероји кроз историју свијета.
Али, мученици хришћански - они су из љубави према Христу се жртвовали и из љубави према онима који су их мучили.
Дакле, то је одлика хришћанског мучеништва, односно свједочења.
Јер грчка ријеч за мучеништво значи свједочење, е они су свједочили љубав - нису били горди - па су одолијевали само да би побиједили - поразили непријатеља - да би понизили свог мечитеља - е да је тако било, онда не би то било хришћанско мучеништво.
Већ је хришћанско мучеништво љубав према Богу и љубав према ближњима и љубав да се људима посвједочи да је Бог са нама и да је Бог онај који даје вјечни живот.
Није само овај живот - живот.
Већ овдје почиње живот, али се живот не завршава на земљи, него се боримо за вјечни живот.
То нам је посвједочио прије свега први свједок - Господ наш Исус Христос на Голготи па је затим посвједочио својим Васкрсењем.
А затим кроз историју цркве, сви светитељи Божији, нарочито свети мученици, међу којима посебно мјесто припада Светом Великомученику и Побједоносцу Георгију којега данас славимо."
Након надахнутог пастирског обраћања протојереја Мирчете Шљиванчанина, Светом Причешћу је приступио и присајединио се вјерни народ у великом броју.
Послије одслужене Литургије, свештенство Саборног храма је освештало славске колаче и кољива, које су ове године са љубављу принијели Господу и Светом Георгију сабрани свечари.
Тонски Прилог ''Радио Светигора''
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
