У недјељу, 10. септембра, 14. седмице по Духовима, на празник Сабора Српских Светитеља, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света Литургија.
Светом Литургијом је началствовао протојереј Бранкo Вујачић уз саслужење протојереја - ставрофора Драгана Митровића као и протојерејâ : Далибора Милаковићa, Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина и протођакона Владимира Јарамаза.
Након читања из Светога Јеванђеља вјерном народу се пастирским словом обратио началствујући протојереј Бранко Вујачић.
"Драга браћо и сестре, чули смо јеванђелску причу - чули смо какво је то Царство Небеско - оно је као свадба коју уготови домаћин сину своме.
А како то Господ упоређује Царство Божије са једним најрадоснијим догађајем који се дешава овдје на земљи - а то је свадба ?
И како позива госте и званице да дођу на свадбу ?
А чули смо да оне (званице) испрва не долазе.
Па опет још једном Он позива, а онда се они изговарају, имају разних обавеза, заузети су својим пословима.
А онда напослијетку позива да слуге изиђу на раскршћа па да позову све, јер они први не бијаху достојни.
Дакле, шта нам то Господ говори у овој јеванђелској причи ?
Говори нам сву историју људскога рода.
Кога је то позивао ?
Шта се то издешавало до сада ?
Кажу свети оци да припрема за ову свадбу јесте сав онај период од Адама до доласка Христовога.
Господ је слао пророке, изабраном народу јеврејском - израиљском, да се припреме за долазак Христов.
А од доласка Христовога - првога, од Његовога рођења од Пресвете Дјеве, па до Његовога другог доласка јесте ова свадба која траје, она у коју нас Господ позива.
Позвао је најприје Јевреје, али они су одбацили позив - позив апостола.
И не само да су они били незаинтересовани, да су били заузети, да су одбацили, већ су злом смрћу погубили оне које је Господ послао, а онда је како каже у овом јевнђељу, Господ послао војску своју, тј. војску римску, да разори Јерусалим и расије Јевреје по читавом свијету.
Али онда Његови посланици и Његови апостоли и ученици одлазе на раскршћа овога свијета.
Одлазе у сваки крај овога земаљског шара да јаве благу вијест Христову и да позову на свадбу Христову.
Јер управо је Он - женик.
Бог је уготовио трпезу, Бог је припремио свадбу у Царству Небеском - женик је Христос, а наше душе су невјесте.
И као што смо чули, напунила се свадбена дворана, али бјеше и оних који нису обучени у свадбено рухо.
Шта нам то Господ каже и какво је то свадбено рухо за које се спремамо за Царство Божије и од чега је оно изаткано ?
Изаткано је браћо и сестре од врлина наших, од добрих дијела наших, од милосрђа, од трпљења, од свакога доброга дјела, а најприје и као круне свега - саткано је од љубави.
Од љубави наше према Богу, од љубави којом се гријемо и које иштемо и кроз ту љубав грлимо ближње своје.
Све остало није свадбено рухо, све остало за шта вежемо своју душу у овоме свијету -на тај начин постајемо слични онима што су били позвани (на свадбу) а не дођоше јер се изговараху да су у пољу пословима заузети.
Да ли смо заокупљени бригом о својем тијелу ?
Да ли можда бригом о другим овоземаљским стварима ?
Бивајући заузети тиме, то нас све удаљује од ове свадбе и од Царства Божијега.
Господ каже : "Иштите најприје Царство Божије и правде његове, а све ће вам се остало придодати."
Е управо је то !
Да се вежемо најприсније и најдубље за Христа, свом душом својом и умом и срцем.
А све остало ће Бог да уреди.
За све остало - у бити за све оно мање важно, за све то остало, Бог ће се побринути у овоме свијету.
Ето тако се спремамо за Царство Божије.
Завршило се Јеванђеље ријечима : "Много је званих, али је мало изабраних!"
И истина је то.
Много нас је кршетних, али мало нас се одазива томе позиву након крштења.
Мало нас се одазива на то да оправдамо и умножимо онај залог што смо примили на крштењу.
Јер смо се на крштењу родили за вјечност и за Царство Божије.
Многи не дају прави одговор и не следују том завјету крштења и не следују оном за шта смо позвани.
Данас славимо оне који су добро чули глас и позив за свадбу и одазвали се и добро се припремили.
Они су оно најдивније и најљепше из нашега народа.
Данас славимо сабор Српских Светитеља - сабор наших учитеља, наших просветитеља, славимо мученике који су подтрадали за Христа, пророке у нашем народу.
Славимо све оне који су добро чули глас Христов и који су најдивнији изданци нашега рода и најсјајније звијезде на небу Христовом." - подсјетио је и закључио тиме своје пастирско обраћање свештеник Бранко Вујачић.
Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број вјерног народа.
Борис Мусић
Фото : Борис Мусић
