Manipulatio чињеницама и манипулација Коником
Подгорица 19.10.2019.
Оштри и свађалачки тон реаговања Главног града показује озбиљну антицрквену острашћеност, што није добро ни за онога ко осјећа такву мржњу, нити онога ко је предмет те мржње – Цркву, нити за црногорско друштво у цјелини. Изгледа да су у градској управи заборавили да се град и држава граде, изграђују и чувају само на тај начин што ће људи који управљају да буду у служби народа, а не да се гордо и надмено односе према потребама и жељама становништва. Одличан примјер таквог непримјереног односа власти према народу је читав овај тужни случај са перионицом на Конику, која се упорно покушава изградити намјесто вјерског објекта, а супротно важећем планском документу.
Свештенство и вјерни народ (не знам којим разлогом се руководи писац саопштења Главни град, који игнорише чињеницу да је вјерника – лаика било вишеструко више него свештенства) нису се користили клетвама, већ само апеловањем на савјест градских власти, закупаца и радника.
Нико из Митрополије црногорско-приморске и Црквене општине подгоричке не спори чињеницу да је локација на којој је предвиђена градња вјерског објекта, у власништву Главног града, већ спори добре намјере онога ко је расписао јавни позив ради привремене ”валоризације на одговарајући начин”, иако постоји јасна могућност привођења планској намјени и упркос томе што здрав разум и народна мудрост налаже да се ”оно што може данас, не оставља за сјутра”.
У своме саопштењу, врховници Главног града заборављају да је вјерски објекат планиран у ДУП ”Коник-санациони план” управо на захтјев и тражење Митрополије – Црквене општине подгоричке, која је од доношења тог ДУП-а више пута подносило захтјев градској управи за привођење те парцеле намјени, те је уз један од тих захтјева поднесено и шест и по хиљада потписа грађана Коника и околних насеља. Није згорег поменути да међу потписницима има и грађана исламске и римокатоличке вјере, који на Конику већ имају свој вјерски објекат (Конкатедрала Пресветог Срца Исусовог) или су од града добили простор да га граде (Исламска заједница).
Дакле, Митрополија – Црквена општина је та која је тражила да се на Конику планира локацији за вјерски објекат, што је и учињено планским документом, а потом је, уз подршку својих вјерника и других грађана, затражила да јој се додјели та локација, а тек је онда Главни град, иако има Детаљни урбанистички план за то подручје, одлучио да га не спроводи, већ да постави на том мјесту привремени објекат. Да ли је то примјер одговорног вршења власти и односа према грађанима Подгорице?
Уз то, у првом поступку издавања дозволе за привремени објекат, орган Главног града је Митрополији – Црквеној општини признао статус заинтересованог лица и на њену жалбу исти орган није издао дозволу за постављање привременог објекта. Ово решење је потврдио и Главни администр као дургостепени орган. Међутим у следећем поступку радње су спровођене нетранспарентно, не обавјештавајући Митрополију-Црквену општину као заинтересовано лице, и коначно мјесто на којем је предвиђен вјерски објекат је додјељено за перионицу аутомобила. Истина је и да је другостепени орган у другом поступку одбио жалбу Митрополије, али је такође чињеница да је одбијена због неблаговремености (јер је читав процес вођен полутајно), што имплицира да се околности нису промијениле и да је аргументација Митрополије – Црквене општине против постављања привременог објекта била довољно јака.
Нема никакве сумње да је градска управа дошла на идеју о постављању привременог објекта из само једног јединог разлога – покушаја опструкције градње цркве Светог Василија Острошког, што је, без икакве сумње, већинска воља и потреба православног становништва Коника и околних насеља, а за шта постоји подршка и становништва других вјера. Како је могуће, запитаће се свако, да народна воља ни на који начин не обавезује градске власти?
Доказ о недобронамјерности градских власти је и једна нарочита формулација у саопштењу главног града – фраза ”Црногорско-приморска епархија Српске православне Цркве”, која очигледно служи за ширење антицрквеног и сробофобног расположења међу грађанима Црне Горе, иако је жалбу другостепеном органу изјавила Митрополија црногорско-приморска – Црквена општина Подгорица, како се и званично легитимише пред нашим државним органима. Да потпуно растеретимо такве недобронамјернике: Митрополија црногорско-приморска јесте неодвојиви дио Жичке/Пећке Архиепископије, Пећке Патријаршије и данас Српске Патријаршије још од 1219. године, откад је епископију зетску утемељио и поставио јој првог епископа Илариона наш просветитељ и учитељ Свети Сава, архиепископ српских и поморских земаља. Неки истраживачи држе да је Иларионово првобитно сједиште било на територији данашње Подгорице. Ове чињенице неће промијенити никаква идеолошка конструкција појединаца из градске власти.
Митрополија, дакле, не манипулише чињеницама, у смислу да их злоупотребљава, кривотвори и прави смицалице, али свакако манипулише чињеницама у етимолошком смислу те ријечи (лат. manipulatio, односно manipulare) – управља и вјешто рукује са њима. Остаје, чини се, лош утисак да управо градска управа манипулише (у новијем смислу те ријечи) Коником и јавношћу по овом питању.
Црквена општина и подгоричко свештенство ће наставити своју бригу о православним грађанима Подгорице и њиховим потребама, надајући се да ће и градска управа да се придружи напорима Цркве и унаприједи живот грађана вјерника Коника и околине, тако што ће им омогућити да могу своје вјерске слободе да остварују у свом насељу, а не у другим дјеловима града, што им ствара додатна оптерећења и трошкове, у тренутку кад су многи од њих ограничених финансијских и временских могућности.
Позивање на ”законске, јасне и транспарентне процедуре” које очигледно нису у јасно израженом интересу грађана, не користи никоме. Још мање било коме користи вријеђање и омаловажавање Цркве од градске управе која врши власт над грађанима који су у огромној већени вјерници управо те Цркве – Митрополије црногорско-приморске.
Црквена општина Подгорица
