Тамјан се Црном Гором шири као никада раније. Нови храмови и цркве, на којима би позавиделе и много богатије средине, испунили су „празнину“ коју су донеле комунистичке, атеистичке власти, деценије безбоштва. Изграђени су за нешто више од четврт века, откако је у владичанску столицу славних Петровића сео архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је са верним народом који се сабрао око црквеног стожера, обновио цркве и манастире, саграђене су и нове, на темељима старих, али и тамо где их раније није било.
Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорскоприморске, као дела СПЦ, истиче, за „Новости“, да је за две и по деценије обновљено чак око 600 храмова, да су изграђени и многи нови сакрални објекти.
Успели смо у кризним временима да првенствено донацијама верника, и с ових простора и из иностранства,изградимо ово светилиште. У свему томе нас је водила рука и вера најјача Светог Василија Острошког. Свети Јован Владимир је онај који је понео Христов крст рекао је владика Амфилохије.
Пре три године у Момишићима, некадашњем метоху Хиландара, освештан је највећи Саборни храм Христовог васкрсења. У ово здање висине 41,5 метара, површине 1.270 метара квадратних, са седам позлаћених крстова (прилог црногорских племена) и 17 звона пристиглих из ливнице „Вера“ у Вороњежу, из братске Русије. Једно од њих тешко је 11 тона и највеће је на Балкану, а „приложио“ га је, како пише на њему, народ Црне Горе, Боке и Приморја.
Ту је још један „уникат“ централни полијелеј, тежак 1.200 килограма и пречника девет метара. И овај храм, као и онај у Бару, осликан је у фреско техници и после осам векова од осликавања Сопоћана, са позлатом на фреско малтеру!Подгорички храм најлепши је поклон и Црној Гори и целој Европи за 1.700 година Миланског едикта.
Већ неколико година траје и градња трећег Саборног храма у центру Берана. Посвећен је Светом Симеону Мироточивом и биће највећа богомоља Епархије будимљансконишићке. Површине је у основи 27 са 37 метара, имаће 500 квадрата корисне површине у приземљу и галерију величине 118 квадрата. И над њим „стражаре“ позлаћени крстови, које су приложили врли донатори из ових крајева.
У месту Јован До, опкољеном брдима и високим стенама, на дванаестом километру од Никшића, налазе се Црква Светог Јована Крститеља и монашки дом. Ту је и црква посвећена Светим српским мученицима. Манастир је никао на имању које је пре више од 15 година поклонила Митрополији црногорско-приморској породица Никчевић. Један је од најнеобичнијих и најлепших храмова „нове израде“ не само у Црној Гори.
Круна градитељства
Круна црквеног градитељства у Црној Гори је свакако Саборни храм Светог Јована Владимира на Тополици у Бару, који је у присуству око пет хиљада верника, освештан крајем септембра ове године. Свету литургију су служили патријарх јерусалимски Теофило Трећи, српски патријарх Иринеј, албански архиепископ Анастасије и митрополит Амфилохије, са још педесет архијереја из свих помесних цркава. Изградња овог величанственог храма, који је други по величини на овим просторима и који је освештан на 1000. годишњицу мученичке смрти свеца, кнеза дукљанског Јована Владимира, почела је 2000. године.
Саво Греговић, Велиша Кадић
Извор: Новости
